ODBORNIK BS SADETIN PERIČIĆ UKAZUJE NA PROBLEM NEREGULISANE KANALIZACIONE MREŽE U BARSKOM NASELJU BRBOT

so-bar-sala2013-02

Imao sam priliku da od stranaca čujem kako im se više sviđa u Starom Baru nego u Budvi, što me je zaista prijatno iznenadilo, ali treba uraditi dosta toga da bi očuvali ambijentalne vrijednosti koje privlače turiste

Od­bor­nik Bo­šnjač­ke stran­ke u Skup­šti­ni op­šti­ne Bar Sa­de­tin Pe­ri­čić po­dr­ža­va ini­ci­ja­ti­vu pred­lo­že­nu na sjed­ni­ca­ma lo­kal­nog par­la­men­ta da mje­sne za­jed­ni­ce tre­ba da ima­ju od­re­đen bu­džet ko­ji bi im slu­žio kod br­zih in­ter­ven­ci­ja. Pe­ri­čić ocje­nju­je da se ne mo­že baš sve za­vr­ši­ti pre­ko nad­le­žnih slu­žbi u Op­šti­ni, jer su ta­mo i za naj­ma­nje po­slo­ve po­treb­na plan­ska do­ku­men­ta. U sklo­pu tih ak­tiv­no­sti, sma­tra on, mo­gla bi se na kva­li­te­tan na­čin ri­je­ši­ti ka­na­li­za­ci­o­na mre­ža u Sta­rom Ba­ru, kon­kret­ni­je u na­se­lju Br­bot zbog če­ga se, ka­ko ka­že, fe­ka­li­je iz­li­va­ju na vra­ti­ma Sta­rog gra­da. Pe­ri­čić pod­vla­či da su u Sta­ri  Bar u po­sled­nje vri­je­me do­sta ula­že, ali on ocje­nju­je da ta ula­ga­nja mo­ra­ju bi­ta stal­na.
– U di­je­lu na­se­lja Br­bot ni­je ri­je­še­na ka­na­li­za­ci­o­na mre­ža, a to je ka­ta­stro­fa jer sve fe­a­kli­je iz na­se­lja ka­sni­je iz­bi­ju na vra­ti­ma Sta­rog gra­da. Sma­tram da što hit­ni­je tre­ba pri­stu­pi­ti rje­ša­va­nju tog pro­ble­ma, a to bi se mo­glo ka­da bi Mje­sna za­jed­ni­ca imali svoj bu­džet ko­ji bi mo­gla da koris­ti u ova­kvim si­tu­a­ci­ja­ma. Ta­ko­đe, tre­ba raz­mi­šlja­ti o re­kon­struk­ci­ji obje­ka­ta u Sta­rom gra­du, jer od ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne ni­je ure­đen ni­je­dan obje­kat, a ta­mo je cr­kva Sve­te Ka­ta­ri­ne, ko­ja je vr­lo zna­čaj­na kao kul­tur­ni spo­me­nik, ali isto­vre­me­no i vr­lo opa­sna za tu­ri­ste ko­ji pro­la­ze is­pod nje – na­vo­di Pe­ri­čić na­gla­ša­va­ju­ći da Sta­ri Bar, ko­li­ko je on upo­znat, ima šan­su da se na­đe na li­sti UNE­SKO-a.
– Tre­ba ići u su­sret to­me, jer se zna da, ako se ne is­pu­ne uslo­vi, od to­ga ne­ma ni­šta. Za­to tre­ba od­re­đe­ne stva­ri pri­je re­gu­li­sa­ti. Ako to do­bi­je­mo po­sta­je­mo zna­čaj­ni za kul­tu­ru Cr­ne Go­re, kao i tu­ri­zam, od če­ga bismo ima­li ve­li­ke ko­ri­sti ne sa­mo u Sta­rom Ba­ru, već u Cr­noj Go­ri. Zna­mo da smo ze­mlja ko­ja uglav­nom ži­vi od tu­ri­zma i po­ljo­pri­vre­de, ali tu­ri­zam je ipak na pr­vom mje­stu. No, re­ci­mo, u Bu­dvi i Ko­to­ru ima­mo jav­ni VC, ali u Sta­rom Ba­ru ne­ma­mo. I onaj ko­ji je u Sta­rom gra­du, ko­li­ko ču­jem, ni­je u funk­ci­ji jer su ta­mo smjes­ti­li alat, i zbog to­ga ne funk­ci­o­ni­še. To se si­gur­no ne ukla­pa u plan tu­ri­sta ko­ji po­sje­ću­ju Sta­ri Bar i Sta­ri grad. Ta­ko­đe, to je i raz­log da nad­le­žni u Agen­ci­ji za in­ve­sti­ci­je i imo­vi­nu po­ve­du ma­lo vi­še ra­ču­na ka­da se bu­de re­a­li­zo­vao ka­pi­tal­ni bu­džet – is­ti­če Pe­ri­čić, pod­sje­ća­ju­ći da u je­ku tu­ri­stič­ke se­zo­ne Sta­ri Bar po­sje­ti pre­ko 100 hi­lja­da tu­ri­sta.
– Za­to ta­mo ne­što tre­ba ura­di­ti sva­ke go­di­ne, jer je za sve vr­lo zna­ča­jan raz­voj tu­ri­zma. Tre­ba kre­nu­ti u am­bi­jen­tal­no ure­đe­nje o ko­jem go­vo­ri­mo već 20 go­di­na, če­mu su po­je­din­ci do­sta do­pri­ni­je­li jer su ure­đi­va­li objek­te ka­ko tre­ba, ali je i 80 od­sto ne­u­re­đe­no. Što je naj­go­re, svi ra­de ka­ko sa­mi mi­sle, i ka­ko po­je­din­ci­ma od­go­va­ra jer ne­ma pra­ve kon­tro­le to­ga šta se ra­di. A zna se da bez tih sta­rih am­bi­jen­tal­nih cje­li­na ne­ma šan­si da tu­ri­sti bu­du za­do­volj­ni, i da se du­že za­dr­že. Imao sam pri­li­ku da od stra­na­ca ču­jem ka­ko im se vi­še svi­đa ov­dje ne­go u Bu­dvi, što me je za­i­sta pri­jat­no iz­ne­na­di­lo. Zna­či, ima­mo mo­guć­no­sti da se ne­vje­ro­vat­no raz­vi­ja­mo ka­da je u pi­ta­nju tu­ri­stič­ka po­nu­da u Sta­rom Ba­ru. Zna se, isti­na, da je do­sta ula­ga­no po­sled­njih go­di­na, ali ja po­na­vljam da je po­treb­no stal­no ne­što po­bolj­ša­va­ti – su­ge­ri­še Pe­ri­čić. D.S.

Tre­ba raz­mi­šlja­ti o re­kon­struk­ci­ji obje­ka­ta u Sta­rom gra­du, jer od ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne ni­je ure­đen ni­je­dan obje­kat, a ta­mo je Cr­kva Sve­te Ka­ta­ri­ne, ko­ja je vr­lo zna­čaj­an kul­tur­ni spo­me­nik, ali isto­vre­me­no je i vr­lo opa­sna za tu­ri­ste ko­ji pro­la­ze is­pod nje – na­vo­di Pe­ri­čić

Tre­ba kre­nu­ti u am­bi­jen­tal­no ure­đe­nje o ko­jem go­vo­ri­mo već 20 go­di­na, če­mu su po­je­din­ci do­sta do­pri­ni­je­li jer su ure­đi­va­li objek­te ka­ko tre­ba, ali je i 80 od­sto ne­u­re­đe­no

Mi­ni­mal­ni bu­džet za MZ

Pe­ri­čić is­ti­če da je mi­ni­mal­ni bu­džet neop­ho­dan MZ, jer ne­što što ko­šta 500 ili 1.000 eura, kad se uđe u pro­ce­du­ru ko­šta mno­go sku­plje.
– Ako MZ ima­ju ne­ki svoj ma­li bu­džet i br­zo re­a­gu­ju na ma­nji pr­o­blem, to će mno­go ma­nje da ko­šta, ne­go, re­ci­mo, kad se če­ka da se na­pra­vi plan­ska do­ku­men­ta­ci­ja. Si­gu­ran sam da, ako je za ne­ku po­prav­ku u po­čet­ku tre­ba­lo 500 eura, ako se če­ka da se plan­ski re­a­gu­je to će ko­šta­ti 5.000 eura. Ovo ka­žem iz raz­lo­ga što smo mi pro­šle go­di­ne ima­li slu­čaj da je kroz ma­sli­nja­ke usred ber­be pro­pao put zbog od­ro­na. Mi smo br­zo re­a­go­va­li, do­šli u Op­šti­nu, gdje su nam sugerisali da tre­ba pro­jekt­na do­ku­men­ta­ci­ja da bi se put sa­ni­rao. Mi smo, ipak, br­zo re­go­va­li, i od pred­u­ze­ća „Ni­mont” do­bi­li 30 ku­bi­ka šu­ta, a iz „Ko­mu­nal­nog” su da­li ba­ger i pre­voz, sa­ni­ra­li put, i on već go­di­nu da­na funk­ci­o­ni­še bez pro­ble­ma. Šta bi bi­lo da smo če­ka­li da nad­le­žna slu­žba iz Op­šti­ne re­a­gu­je – ka­že Pe­ri­čić.

DAN