Podgorica - Radna grupa za usklađivanje izbornog zakona sa ustavom je u startu dobila precizan zadatak da uredi tri vrste pitanja, odnosno da sa Ustavom uskladi zakon u oblasti definisanja biračkog prava, usvajanja nužnih preporuka OEBS-a u cilju dalje demokratizacije izbornog procesa I definisanje modela izbora autentičnih zastupnika u predstavničkim tijelima na državnom I lokalnim nivoima. Obzirom da je naš cilj usaglašavanje zakona sa Ustavom, bilo je nužno voditi računa I o ustavnim normama a takođe sačuvati one dobre osobine izbornog sistema I međunarodne standarde u toj oblasti. Ovo su svakako važni kriterijumi obzirom da moramo obezbijediti I dvotrećinsku podršku predloženim rješenjima u parlamentu I pozitivne ocjene međunarodne zajednice, prije svega OEBS-a I Venecijanske komisije. Kao član Radne grupe za izradu izbornog zakonodavstva u prethodnom I ovom sazivu parlamenta mislim da je posao usklađivanja trajao nepotrebno dugo I mislim da se politički kalkulisalo sa cijelim poslom, na štetu manjinskih zajednica. Drugi moj utisak je da ima mjesta za blagi optimizam da ćemo uskladiti I ovaj zakon sa Ustavom. Mislim da je tekst koji smo, sa značajnim nivoom saglasnosti podržali u Radnoj grupi dosta kvalitetan I da ide u pozitivnom pravcu. Uostalom, I Crna Gora je vrlo specifična država koja je u Ustavu, vrlo precizno, zapisala da će obezbijediti autentičnu zastupljenost pomenutih manjinskih zajednica po olakšanim uslovima u izbornoj utakmici za manjinske izborne liste. Radi naše javnosti želim da vrlo kratko saopštim da smo podržali rješenje da biračko pravo imaju crnogorski državljani rezidenti kao I rješenje da se kroz prelaznu normu u roku od još godinu dana sačuva biračko pravo svima koji su upisani u birački spisak. Taj rok je po našem mišljenju dovoljno dug da se uredi pitanje državljanstva za sve koji imaju uslove I žele ga, a imali su biračko pravo. Takođe, mislim da smo u grupi usvojili nekoliko važnih preporuka ODHR-a I SE. koje će unaprijediti naš izborni system. BS je bila I ostala raspoložena da usvoji sve predložene preporuke, ali ostali partneri u grupi su procijenili da bi takav pristup blokirao napredak kod druga dva pitanja. Prihvatili smo stav da se naknadno bavimo pitanjem preispitivanja cijelog izbornog sistema I tada razmotrimo ostale preporuke OEBS-a I dr. relevantnih organizacija. Kada se sagledava model za političko zastupanje manjinskih naroda I drugih manjinskih nacionalnih zajednica, takođe mislim da je dogovoreno dosta dobro, uravnoteženo I specifično rješenja. Tu je važno imati u vidu ustavni zahtjev da se obezbijedi takav izbor, jer to ustavna norma decidno zahtijeva I u tom cilju sugeriše primjenu principa afirmativne akcije. Predloženi model je po našem mišljenju kvalitetan jer može da izdrži ozbiljnu provjeru po nekoliko važnih aspekata. Najprije, predloženi model pruža realne šanse da se zaista I izaberu autentični zastupnici svih manjinskih zajednica u predstavničkoj vlasti, ukoliko se politički subjekti iole dobro organizuju. Mjere afirmativne akcije su predviđene u svim važnim fazama izbornog procesa, kao što je mogućnost da te olakšane uslove korise liste građana, liste političkih partija I koalicione liste po istim uslovima. Olakšice su predviđene I kod podrške izbornoj listi potpisima birača. U fazi raspodjele mandata od manjinske liste se zahtijeva da ostvari najmanje o,7 % važećih glasova da bi mogla da se kvaifikuje na tzv. Zbirnu liste te manjinske zajednice. Zbirna lista učestvuje u raspodjeli mandata s ukupnim brojem glasova po standardnom D ontovom količniku, koji se nakon toga dijele članicama zbirne liste takođe po Dontovom količniku, odnosno po kriterijumu pojedinačnog učešća u glasovima zbirne liste. Prva olakšica je dakle u tome da se za manjinsku listu ne zahtijeva ostvarenje 3% glasova kao za ostale, nego 0,7 % za fazu kvalifikacija I oko 1,1-1,2 % važećih glasova za dobijanje svakog mandata. Druga olakšica je u tome da se dozvoljava objedinjavanje glasova lista koje su postigle census od 0,7% time I mogućnost prelivanja I međusobnog dopunjivanja glasova između pojedinih lista unutar zbirne liste. To je ocijenjeno prihvatljivim obzirom da se radi o subjektima sličnih političkih orjentacija koji u kampanji promovišu istovjetne ili slične političke ciljeve-da autentično zastupaju konkretnu zajednicu. Takođe, povoljnost je što se tako rasipa manji broj glasova manjinskih lista I povećava mogućnost da se izabere autentični zastupnik. Preporuka iz Lunda ( 9-ta ) upravo sugeriše da proporcionalni izborni system I sniženi zakonski izborni census mogu popraviti zastupljenost manjina u prestavničkom tijelu. Izborni model o kome govorimo je potpuno kompatibilan sa našim poretkom I sa građanskim konceptom uređenja države. On ostavlja mogućnost izbora pripadniku manjinske zajednice da se kandiduje I da glasa I za manjinske I za tzv.građanske stranke raznih političkih orjentacija. Tako se obezbjeđuje kompetitivnost izbornog procesa I sloboda izbora. Nijesu potrebni nikakvi posebni birački spiskovi, posebna procedura glasanja niti posebna obuka biračkih odbora. Tako je zadovoljen I princip tajnosti glasanja, jer se neće unaprijed znati za koga je glasač glaso, obzirom da se prethodno ne registruje niti uzima dupli glasčki listić I dr. Model potpuno obezbjeđuje ispunjenje važnog principa jednakosti glasa. Naime, mandati manjinske lista vrijede I uslovno rečeno koštaju jednako kao I mandate svake druge liste, ( izuzev za manjine kojih ima do 2 % u stanovništvu kojima se u određenoj mjeri garantuje jedan mandat, odnosno subvencioniše dio mandata, nakon što obezbijede određeni nivo podrške u glasovima ). Taj princip jednakosti prava glasa je jako važan I temelj je svakog građanskog društva I parlamentarne demokratije. On se podrazumijeva jer autentični zastupnici moraju imati puni izborni legitimitet I pravo da se bave svim pitanjima iz svoje nadležnosti. Dakle, neće biti garantovanih mandata, straha od mogućih izbornih manipulacija, neće biti duplog glasa I te vrste mogućih manipulacija, neće se ugroziti tajnost glasanja. To su svakako kvaliteti ovoga modela. Ipak, suštinski kvalitet je što će se kroz predviđenu izbornu procedure izabranim kandidatima obezbijediti dodatni kvalitet I odgovornost autentičnog zastupnika određenog manjinskog naroda. Izabrani kandidat će postati I legitimni I autentični zastupnik jer će imati standardni nivo podrške u glasovima a kroz procedure i kampanju sebe će pribaviti status autentičnog zastupnika. Naravno, mi smo uočili I neke nedostatke ovog modela, koji mogu da ga donekle kompromituju. To je prije svega mogućnost da postojeće mjere afirmativne akcije ipak u nekom izbornom ciklusu I kod nekih manjinskih zajednica ne obezbijede izbor autentičnog zastupnika. Tako bi se ugrozila ustavna garancija. Drugi nedostatak je što se u sam model ugradio eliminacioni mehanizam koji bi ograničio pravo korišćenja mjera afirmativne akcije ostalim članicama zbirne liste, ako bi jedna od lista sama osvojila 3 % važećih glasova. Taj mehanizam ugrožava princip jednakih mogućnosti I sam princip afirmativne akcije I ostavlja mogućnost neprincipijelnih aktivnosti I izbornih manipulacija pojedine liste ili koalicione liste u odnosu na druge manjinske liste određene nacionalne zajednice. Model je u dobroj mjeri uravnotežen I rezultat je dugih analiza I dogovaranja. Kao takav je I rezultat političkih I stručnih kompromisa. U velikoj mjeri on je I originalan jer su I prilike u CG prilično specifične. Prije svega mislimo na multietničnost crnogorskog društva I okolnost da nije jasno ko je manjina a ko relativna manjina I kakva prava se iz toga vuku. Sam izborni proces I pravila pa ni ovaj model po nama ne arbitrira ko ima pravo na mjere afirmativne akcije. I to je potpuno u skladu sa najvažnijim pravnim dokumentima koji preporučuju uključivanje manjina bez asimilacije I ostavlja mogućnost izbora. Zato Bošnjačka stranke podržava jedan takav model I ovaj zakon I spremna je da dalje nastavi rad na unapređenju modela kroz javnu raspravu. Na kraju želim da saopštim očekivanje BS da se ovaj Zakon I ovaj izborni model podrži od svih a naročito od političkih partija koje su aktivno učestvovale u kreiranju ovog modela.